KAKO ĆE SE JAGODA NA OTOVRENOM POLJU PRILAGODITI NAGLOJ PROMENI TEMPERATURE I KOJI ĆE BITI EFEKTI STRESA?

Biljke ne „misle“, ali imaju složene biohemijske i fiziološke mehanizme prilagođavanja koji im omogućavaju da reaguju na promene u sredini. U ovom slučaju, jagoda na otvorenom polju, koja je u fazi intenzivnog rasta i bila izložena dugotrajnom kišnom periodu (7+ dana), sada će doživeti brzu smenu uslova:

Subota – naglo zatopljenje (18°C);

Nedelja – drastično zahlađenje (4-6°C danju, -2/-3°C noću).

KAKO ĆE JAGODA PROCESUIRATI OVE PROMENE I KAKO ĆE SE PRILAGODITI?

Faza 1: Tokom kišnog perioda (7+ dana) – Adaptacija na vlagu i hladnoću

• Metabolizam je usporen – pri temperaturama ispod 12°C, koren usporava aktivnost, a hraniva se slabije usvajaju.
• Visoka vlažnost povećava rizik od gljivičnih oboljenja – posebno Botrytis cinerea (siva trulež), Phytophthora i Pseudomonas bakterije.
• Transpiracija (isparavanje vode) je smanjena, jer je vlažnost visoka, a temperatura niska – biljka ne gubi mnogo vode kroz listove.
• Sinteza ugljenih hidrata u listovima (fotosinteza) je smanjena – zbog manjka sunčeve svetlosti, što znači da biljka proizvodi manje energije za rast i razvoj.
• Biljka „štedi resurse“ – akumulira više azotnih jedinjenja (nitrata), dok je kretanje kalcijuma i kalijuma usporeno.

Zaključak: Jagoda u ovom periodu ima smanjen rast, povećan rizik od bolesti i niži energetski kapacitet.

Faza 2: Subota – Nagle više temperature (18°C) i sunčano vreme

• Fotosinteza se naglo aktivira – biljka počinje da proizvodi više ugljenih hidrata.
• Transpiracija se naglo povećava – biljka sada ispušta više vode kroz listove, jer se vazduh suši.
• Koren počinje da se „budi“, ali nije potpuno spreman – posle dugog kišnog perioda, korenov sistem je oslabljen i još uvek nije u punoj funkciji.
• Biljka koristi azot (nitrate) iz dana pre kiše, što može izazvati mekane listove i veći rizik od bolesti.
• Naglo pokretanje kalijuma i kalcijuma – biljka pokušava da ojača ćelijske zidove i stabilizuje metabolizam.

Zaključak: Jagoda doživljava naglo ubrzanje rasta, ali je energetski iscrpljena, osetljiva na dehidraciju i mehanički slaba zbog previše nagomilanog azota.

Faza 3: Naglo zahlađenje u nedelju (4-6°C danju, -2/-3°C noću)

Biljka „shvata“ da dolazi hladni stres i prebacuje metabolizam u režim odbrane

Aktivira antioksidativne enzime da spreči oštećenja ćelija.

Sinteza šećera i slobodnih aminokiselina raste jer oni deluju kao prirodni antifriz.

Transpiracija se naglo smanjuje – biljka zatvara stome da sačuva vodu i spreči smrzavanje ćelija.

Krvni sudovi biljke (ksilem i floem) se sužavaju

Sprečava naglo kretanje vode i hraniva kako bi se izbegla kristalizacija vode u ćelijama.

Rizik: Ako je voda u tkivu suviše slobodna, može se smrznuti i izazvati pucanje ćelija.

Hraniva se preraspoređuju

Kalijum se pomera prema ćelijskim zidovima da spreči kristalizaciju vode.

Kalcijum se koristi za očvršćavanje ćelijskih membrana i zaštitu od smrzavanja.

Magnezijum se pomera u hloroplaste kako bi pomogao u sintezi zaštitnih proteina.

Rizik od mehaničkih oštećenja

Listovi koji su bili „nabrekli“ zbog viška azota i vode iz kišnog perioda sada su najosetljiviji.

Najveći rizik: Oštećenja na lisnoj ivici zbog isparavanja vode koje stvara kristale leda.

Zaključak: Jagoda pokušava da zaštiti svoje ćelije dehidratacijom, pomeranjem hraniva i sintezom antifriz jedinjenja.

Posledice ovog stresa za biljku

• Rast će biti usporen nakon temperaturnog pada – čak i kada se temperature vrate na normalne vrednosti, jagoda će neko vreme ostati u „stres modu“.
• Rizik od gubitka cvetova i zametnutih plodova – hladan stres može izazvati abortiranje cvetova i usporavanje plodonošenja.
• Oslabljena otpornost na bolesti – posebno Botrytis (siva trulež) i Pseudomonas (bakterijsko crnjenje listova).
• Slabiji prinos ako se stres ponovi – ako nakon ovoga usledi još jedan temperaturni šok, biljka će imati trajne posledice u smanjenju roda.

Šta može pomoći jagodi da preživi ovaj stres?

KOMBINACIJA NON-STRESS I TRAINER

Pre subotnjeg zagrevanja: antistres tretman, podstaći će fotosintezu i zaštititi biljku od prevelike dehidracije.

Pre nedeljnog zahlađenja: antistres tretman – smanjiće oksidativni stres i zaštititi ćelije.

Jagoda će „doneti odluke“ na osnovu signala iz okoline, usporavajući i ubrzavajući svoj metabolizam kako bi preživela.

Najveći problem nije samo stres, već to što biljka troši previše energije na preživljavanje, umesto na cvetanje i prinos.

Prevencija je ključ! Ako Vi ne pomognete biljci kroz odgovarajuće tretmane, posledice će biti: smanjen prinos, abortirani cvetovi, slabija otpornost na bolesti. Najbolja strategija je ojačati jagodu pre stresa i omogućiti joj bržu regeneraciju nakon što prođe.