Toplotni talas je pred nama, i polako rastu temperature. Nakon kiše, svima sunce godi. Mnogo je onih koji kažu treba sunca, vreme je, loza je žuta jer joj fali. Jasno, mnogo priča bez konkretizacije, bez jasnog i preciznog pojašenjenja zašto kada dođe željno čekano sunce i visoka temperatura vinogradar izgubi kvalitet i rod? Ovo Vam do sada niko nije rekao, ali je istina...
OZBILJAN VINOGRADAR NE ČEKA DA ŠTETA NASTANE. ON ZNA KAD LOZA TROŠI VIŠE NEGO ŠTO STVARA – I REAGUJE NA VREME.
Zamisli da radiš ceo dan na suncu, a ne jedeš i ne piješ. Trošiš energiju, ali ništa ne unosiš. Koliko bi izdržao? Tako ti je i loza kad je vruće.
Kad je preko 30°C, list ne radi punom snagom – ne stvara šećere (energiju). Ali disanje ne prestaje – loza troši ono što ima.
Ako ti tada ne daš pomoć – loza ‘izgori iznutra’. Cvet otpadne. Rod izostane.
Zato pametan vinogradar ne gleda samo šta je dodao, nego kako biljka diše i stvara.
Ako više troši nego što pravi – vreme je za NON-STRESS i TRAINER.
PUTEM DISANJA TVOJA LOZA DOBIJA ENERGIJU, VODU I DRUGE VITALNE ELMENETE ZA PREŽIVLJAVANJE. DAKLE, FOTOSINTEZOM ONA PRAVI ORGANSKE SPOJEVE IZ ANORGANSKIH ELEMENATA I DRUGIH KOMPONENTI DOBIVENIH IZ OKOLINE, A ENERGIJU DOBIJA IZ DISANJA. SUŠTINA TVOJ USPEHA JESTE DA LOZA NIKADA NE TROŠI VIŠE OD ONOGA ŠTO PROIZVODI KADA JE U PITANJU HRANA I ENERGIJA. E SAD, DA BI TO ZNAO, POTREBNO JE MALO DA I NAUČIŠ, PA JE VREME ZA ČITANJE.
FOTOSINTEZA vs DISANJE LOZE — ŠTA, KAKO I ZAŠTO?
1. Šta radi tvoja loza fotosintezom?
Fotosinteza je proces u kome tvoja loza koristi sunčevu svetlost da stvori šećere (organske molekule) iz neorganskih materija: vode (H₂O) i ugljen-dioksida (CO₂).
Ugljen-dioksid ulazi kroz stome (otvore na listovima).
Voda dolazi iz zemljišta putem korena.
Svetlost dolazi od sunca.
Tvoja loza tako:
proizvodi šećere (glukozu) → gorivo i gradivni materijal,
oslobađa kiseonik (O₂) u atmosferu,
sve to se dešava u hloroplastima (zeleni delovi ćelije – najviše ih ima u listu).
2. Šta radi tvoja loza disanjem?
Disanje je proces razlaganja tih proizvedenih šećera da bi se dobila energija (ATP) neophodna za:
rast,
obnavljanje,
transport hraniva i vode,
cvetanje i zametanje ploda,
sintezu proteina, enzima i hormona.
Ovo se dešava u mitohondrijama svih ćelija tvoje loze – danju i noću.
Šta to znači praktično za tvoju lozu?
Fotosinteza = proizvodnja “hrane” i kiseonika.Disanje = korišćenje te hrane za energiju.
Tvoja loza proizvodi šećere kad ima svetlosti (dan), ali troši energiju non-stop, i danju i noću, disanjem.
U stresnim uslovima (kao što je toplotni šok, i intenzivno sunčevo zračenje) fotosinteza opada jer:
nema dovoljno svetlosti,listovi su fiziološki oštećeni (npr. od vrućine i jakog sunčevog zračenja),
stome se zatvaraju i CO₂ ne ulazi dovoljno.
Disanje se nastavlja – tvoja loza troši rezerve.
Ako ovaj disbalans traje dugo → tvoja loza gubi energiju → dolazi do:
slabijeg cvetanja,
abortiranja plodova,
smanjenog rasta,
bržeg starenja.
Zašto je ovo ključno za tvoju proizvodnju?
Kao ozbiljan vinogradar, trebaš znati kada tvoja loza:
ne može da proizvodi dovoljno (fotosinteza slaba),
a i dalje troši (disanje stalno).
U tom trenutku je kritično da intervenišeš biostimulatorima (kao što su NON-STRESS i TRAINER) kako bi:ojačao disanje i energetski metabolizam (npr. NON-STRESS to radi),
podržao sintezu proteina i zaštitio od stresa (npr. TRAINER to radi preko peptida),
poboljšao usvajanje i transport hraniva što radi i NON-STRESS i TRAINER.
NA KRAJU, KRATKO DA ZAPAMTIŠ:
Fotosinteza stvara, disanje troši.
Tvoja loza mora održavati ravnotežu između proizvodnje i potrošnje.
U stresnim uslovima, fotosinteza opada, ali disanje nastavlja – gubi energiju.
Tu ti nastupaš sa pravilnom ishranom i stimulacijom — da osiguraš da loza preživi i donese rod kakav želiš, odnosno kvalitet i prinos.
